Perspektiva Srbije

Za razliku od nekih ranijih godina, ovog leta nismo uzeli nijednu medalju na prvenstvima mlađih selekcija.

...Sto nista ne mora da znaci. Naprotiv. Mozda nas malo potseti da se valja truditi oko igraca, pre svega u domenu sticanja licnih navika i kvaliteta. Po mom skromnom misljenju, ovo treba pretpostaviti taktickom maltretiranju klinaca. Oni treba da se igraju kosarke, ne bi li postali vrhunski.

Nas mnogo veci problem je otsustvo sistemskog razvijanja kvalitetnih bekova i to moze da bude kljuc naseg opstanka kao kosarkaske velesile. Vec generacijama se dobro radi sa igracima preko 2 metra, ali oni ispod se svesno (ili nesvesno) guraju u drugi plan (prokleti seljacki mentalitet-razvijaj ovog visokog, ko zna kad ces da nadjes takvog, a ovih od 190 ima koliko hoces, uvek mozes da nadjes takvog, a ovaj bek ubica a "centar" balvan). Mi vec sada imamo veliki problem sa tim pozicijama i da nije Tea (koji je vise proizvod greske nego sistema rada) stvar bi bila vec sada alarmantna. Svako moze da odigra dobru odbranu, samo ako je malo koordinisan. Osecaj za igru je redak i treba ga negovati kod dece koji ga vec poseduju (a ne da postanu igraci samo ako imaju drskost na ivici pristojnosti). O klasnim suterima da i ne pricamo...

@wolfwaga
Mislim da si upravo dotakao jedan od ozbiljnijih problema u radu sa klincima kod nas: rano forsiranje taktike nauštrb kreativnosti i slobode u igri. Ovakav pristup donosi rezultate u mlađim kategorijama, jer druge ekipe većinom taktički zaostaju, ali to je samo na prvi pogled. Kad pogledamo malo dugoročnije, onda uvidimo da je vrlo logično što smo na najkreativnijoj poziciji u košarci, pleju, posle Saleta Đorđevića imali rupu sve do eksplozije Tea, koja se opet, gle čuda, desila tek kada je zaigrao kod Dude koji mu je, u skladu sa starom dobrom YU školom košarke dao slobodu u napadu.

Slično je i za šutere, jer iza svakog kvalitetnog šutera je u nekom momentu stajao trener koji ga je forsira i pumpao mu samopouzdanje. Na prste jedne ruke možemo da izbrojimo takve trenere kod nas, ili trenere koji imaju ovakav vid strpljenja.

Pojavi se klinac od 14, 15 godina koji je visok oko 2 m. Tog momka treneri odmah guraju pod kos da igra centra, a postoji mogucnost da taj decko prestane da raste. Onda se kasnije ispostavi da nije dovoljno visok da igra centra, a ne moze igrati na spoljnim pozicijama jer je nedovoljno tehnicki obucen. Dakle ne ostaje mu nista drugo nego da napusti kosarku.

@Ray Allen
Da. Možda grešim ali čini mi se da se Đekić uklapa u ovakav pristup. On ima prirodnu građu za visoku trojku, ali ga je neko gurnuo pod koš. Zato je sad perspektivna četvorka koja tek treba značajno da promeni svoje telo, a čini mi se da je uz drugačije usmerenje negde nekada, sada već mogao da bude mnogo kvalitetnija trojka. Verovatno bi se i Veseli sada negde gurao pod košem, da ga nije Dule punim gasom gurnuo na trojku.

Litvanci čini mi se imaju drugačiji pristup. Oni svakog klinca osposobljavaju za šut i spoljne pozicije, i zato je njima često cela petorka osposobljena za šut. Doduše i taj pristup kao krajnost ima svojih mana, ali nećemo sad o tome.

Mali pregled iz naše lige...


http://www.eurohopes.com/news/1138/45-valoration-but-not-enough/

Odrzan je zreb za Juniorsku ligu.

Nadam se da će moj Knjaževac biti dobar i ove sezone u juniorskoj ligi, pod vodjstvom trenera Popa (Vladinog pomoćnika u juniorskoj repki)...

Ne znam kakve su ekipe ove godine, ali rado odem uvek da odgledam skoro svaku, kada se igra u mom gradu...

Ja sam prošle godine često išao na utakmice juniorske lige. Bio sam i na finalnom turniru u Vršcu. Moj je utisak da su utakmice ove lige donele slobodniju i kreativniju košarku uz minimum taktike (izuzetak je donekle finalni turnir zbog uloga) , što je (barem meni) bila pozitivna promena u odnosu na svakodnevnu košarku koju gledamo.

Pošto smo na temi KK Partizan otišli predaleko u raspravi o tome kako treba formirati igrače od srpskih košarkaških talenata predlažem da diskusiju nastavimo ovde.

Želim samo da vas sve zajedno podsetim da su igrači u staroj Jugoslaviji dobijali šansu sa 18 godina, a ne sa 22 kao sada. Takodje želeo bih da vam skrenem pažnju na ACB ligu u kojoj od Pau Ribasa, Rudija, Riki Rubija, Klavera, San Emeterija, Viktora Sade i mnogih drugih svi dobijaju šansu već od 18 godine. Moj stav je da kao i u društvu u celini vlada veliko nepoverenje prema mladima i da šansu ne dobijaju na vreme.

U tom kontekstu želim da pomenem i negativne primere iz Partizana, FMP i Hemofarma koji su u poslednjih godinu dana škartirali 2 potencijalne reprezentacije. Javite se....